Vera je ključ

(Iskustvo sa Bosanskih piramida 2018)

Autor: Olivera Miškić

DSC_0692

Gorela sam od želje da idem na Krija intenziv i to baš u Visoko.Imala sam prilike da to mesto energetski osetim prilikom jedne posete. Kakvo moćno mesto! Koliko li je tek moćno u društvu Mohanđija. Čim sam saznala, odmah sam se prijavila.

No, kako to biva već u životu, uvek se dešavaju nepredviđene situacije. Međutim, ono što se tad dešavalo u mom životu bilo je izuzetno bolno, ili je to moj um želeo tako da doživi.

Saznala sam mnogo pre ritrita da mi je tetka teško bolesna od neizlečivog i brzo napredujućeg karcinoma pluća. Kako se vreme ritrita približavalo, njeno stanje se sve više pogoršavalo. Neposredno pred ritrit pala je u krevet i ostala nepokretna. To je značilo da joj treba pomoć od 24 sata dnevno jer sama nije mogla ni da sedne ni da ustane iz invalidskih kolica.

Imala sam samo nedelju dana da nađem osobu od poverenja koja će spavati u njenoj kući, s obzirom na to da je tetka živela sama. Od bliže rodbine imala je samo mene.

Grozničavo sam tražila rešenje i panika me je hvatala da ću ja, jedini njen oslonac, biti 5 dana u drugoj državi. Pitanje dali da idem ili ostanem gorelo je u mojoj glavi.Našla sam negovateljicu, ali nas je ona napustila nakon par dana.

Moj pritisak u glavi je bio sve veći i veći. Glavno pitanje koje sam sebi postavila bilo je Da li sam ja zaista duhovna osoba? Zbog čega idem na ritrit? Da li je prava duhovnost kad pomogneš nekom ko je bespomoćan ili želiš još jednan odgovor, doživljaj više kako bi utolio glad i dodao još jedan delić iskustva u puzzle na svom spiritualnom putu.

Na kraju, ne mogavši da donesem odluku sama, sela sam jedno veče gledajući u Mohanđijevu sliku i predavši mu se potpuno, tiho sam rekla: ’’Ti me vodi, ti znaš bolje nego ja! Neka bude volja tvoja.’’

Našla sam negovateljicu, organizovala tetkin komšiluk i krenula u Visoko. Ali sam i dalje bila strašno nervozna na putu. Moj mozak je i dalje postavljao pitanja da li je to ok što radim. Šta ako mi jave da je umrla, a ja nisam pored nje u poslednjim trenucima. Molila sam se da ostane živa i da ne umre a da nikoga od rodbine nema tu, jer sam znala da je to njena poslednja želja.

34840881_10214035909145247_5264490810849624064_n

Program na intenziv Krija ritritu počeo je satsangom sa Mohanđijem gde nas je odmah pitao ’’Zašto ste vi ovde?’’ Nisam mogla da verujem! To je pitanje koje sam i sama postavljala sebi. Naježila sam se.

Kako je došao sledeći dan, ja sam se polako opuštala kroz Kriju. Predala sam joj se u potpunosti. Bile su to izuzetno moćne grupne meditacije. Nekad sam osećala spontane suze dok smo meditirali. Imali smo sreću da radimo Kriju na različitim energetskim tačkama, kao i na piramidama Sunca i Ljubavi. Svaka je bila drugačija. Kako su dani odmicali, ja sam se sve više predavala. Osetila sam snažnu Jang energiju na piramidi Sunca, koja je iz mene izbacila ogromnu ljutnju. Sve više sam spoznavala da je u tom trenutku trebalo da budem u Visokom sa majstorom. Kulminacija je bila jednosatna meditacija u tunelima, na skrovitom mestu gde turisti još nisu kročili. Ostali smo u potpunom mraku i predamnom je kao fleš izašla slika iz prošlog života. Jasno mi je bilo da je to istina. U tom momentu su mi se kockice složile. Razumela sam zbog čega kroz ceo ovaj život hodam sa određenim uverenjem koje mi samo škodi. Ta spoznaja je došla mirno, bez ikakvih emocija, jasna i bistra kao suza. Ova meditacija bila je krunisana šaktipatom u tunelima, koji je bio toliko snažan da mi se čini da sam ostatak ritrita bila pod njegovim dejstvom u potpunom miru. Nestali su strahovi. Jednostavno sam znala da se stvari odvijaju baš kako treba i da će me tetka dočekati živa. Znala sam da sam morala biti tamo, u Visokom, na piramidama sa Mohanđijem i da se u Beograd vraćam stabilnija, ukorenjena u veri u sebe, u mog gurua, i da samo takva mogu istinski da joj pomognem i donesem malo svetla u poslednje dane njenog života. Tako je i bilo. Uprkos bolom ispunjenom kraju njenog života, ispratila sam je u miru, molitvama i mantrama, ispunivši joj poslednje želje.

Sada kad ovo pišem moja tetka više nije u ovoj zemaljskoj dimenziji, ali sa sigurnošću i duboko usidrena u miru znam da je tada, u maju 2018, trebalo da budem na Bosanskim piramidama. Bio je to veliki test vere za mene i zato me je celo moje biće, uprkos spoljašnjim preprekama, vuklo da odem na to energetski moćno mesto i doživim ogromnu transformaciju uz snažno vođstvo moga voljenog gurua Mohanđija. Sad znam da je u prisustvu Njegovom sve moguće i da se sve odvija baš kako treba.

34747664_10214035780382028_6372592343152852992_n

Na ritritu sam zaista iskusila i osetila u svom telu istinu koju Mohanđi stalno ponavlja, a to je: ’’Vera je ključ.’’ Spoznala sam da je vera ključ koji nas nepogrešivo vodi ka tome da saznamo ne šta mi mislimo da jesmo, već ko mi zaista jesmo.

Duboko zahvalna u dubokom naklonu pred Tvojim stopalima.

Olivera

Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Maču Pikču hodočašće sa Mohanđijem – Unutrašnje ispunjenje u Majčinom krilu

Autor: Devi Mohan

group-pic

Neispunjene želje su jedan od najčešćih aspekata/ dimenzija karme. Dok biramo da živimo svesno i usmeravamo naš unutrašnji kompas ka potpunom oslobođenju, moramo biti svesni želja koje nas vezuju za ovozemaljsko postojanje, čak i ako su duhovne prirode. Krajnji cilj našeg puta je da osetimo unutrašnju puninu, istinski osećaj “Imam sve, a ne treba mi ništa.” Inspirisana Mohanđijevim učenjima uvek uživam u deljenju svojih dubokih unutrašnjih iskustava sa svrhom da pomognem drugim dušama na putu duhovnog buđenja da bi:

  1. identifikovali/ postali svesni neispunjene želje kao jednog neizbežnog artikla na listi za kupovinu duše u ovom životu, a onda i da urade sve što je moguće da to ostvare graciozno, u duhu nenasilja i čistote (najmudrija opcija: postavite jasnu nameru da ispunite određenu plemenitu želju i predajte to vašem guruu, dajte njemu da se on postara za to 🙂 ), ili
  2. da se uzdignete iznad toga (čitajući iskrena iskustva koja su podelili drugi ljudi mi zaista možemo da dostignemo osećaj jednote sa piscem, osećajući nevidljivu povezanost na nivou duše).

I tako, sa namerom koju sam već gore objasnila, želela bih da sa vama podelim nekoliko mojih skorašnjih želja i kako je Milost Guru Tatve (guru principa unutar nas) posložila sve kockice tako da se ove želje ostvare na najmanje očekivan način. Kada se u životu osobe nalazi živi guru, vrata i prozori ka takvoj milosti su uvek otvoreni.

mohanji-and-devi-at-mp
U prisustvu živog majstora, vrata i prozori ka velikoj milosti su vam uvek dostupni i otvoreni

Ovaj blog je posvećen nebeskom Maču Pikču, dragulju carstva Inka, mestu poput nijednog drugog. Na ovom moćnom Šakti (Božanska majka) mestu, osoba može da doživi blaženstvo deteta u utrobi naše Božanske majke.

U aprilu 2018. godine vesela grupa, uključujući i mene, otputovala je na Maču Pikču na nezaboravno hodočašće sa Mohanđijem. Dok je iskustvo zaista bilo i više nego predivno, osetila sam da je nešto duboko unutar mene ostalo neispunjeno. Pet dana jednostavno nije bilo dovoljno. Uzimajući u obzir koliko je toga tamo bilo da se istraži, upije i oseti, previše smo bili požurivani kroz celo iskustvo. Iskreno, osetila sam da smo jedva zagrebali po površini toga što je najmoćniji Šakti centar na planeti, ispunjen nezamislivom dubinom istorije, imao da nam ponudi.

with-ana-divac
Devi sa dragom prijateljicom Anom Divac – neprestan smeh, lakoća i unutrašnja radost su obeležile ovo putovanje

Jedna od mojih želja je bila da dublje istražim tajne Maču Pikčua. Dan nakon toga usledilo je moje najsnažnije iskustvo koje sam doživela tokom hodočašća na Maču Pikču, 2018. Nekoliko nas se penjalo duže od sat vremena ka Sunčanoj kapiji drevnih Inka. U poređenju sa našim hodočašćem na Kajlaš, nije ni blizu izazovno – visinska bolest nije bila tako teška ovde i vreme je bilo savršeno.

Bilo kako bilo, veći napor je bio potreban da stignemo pred Sunčanu kapiju. Udubljena u izgovaranje mantre, sećam se trenutka kada sam konačno došla na ovu neopisivo predivnu lokaciju. Jedan pogled na to oduzima dah dok ustima izgovarate produženi zvuk ,,vauuuu”!

sun-gate

Osoba se bukvalno oseća kao da je u raju, prigrljena oblacima i kao da se ispod širi ogromnim rajskim prostorom koji ima oblik materice. Meditirala sam sat vremena osećajući da sam duboko povezana sa najdivnijom majčinskom energijom. U jednom trenutku, blažena senzacija zlatne spirale koja se podiže sa vrha glave počela je da upija moje celo biće, čineći da se osećam kao da se deo mene pokreće ka gore dok se drugi deo mene širi po tom prostoru u obliku materice, koji se nalazi ispod… (ovo je najbliže što sam mogla prići tom iskustvu opisujući ga kroz reči). Sve što sam mogla da ponudim je moj najiskreniji naklon velikim Inkama koji su blagoslovili čovečanstvo takvim nasleđem.

devi-namaste-at-the-sun-gate

Ono što je ostalo sa mnom tokom ovog putovanja je bila ljubav, lakoća, toplota i jednostavnost Keču Indijanaca, potomaka Inka. Njihov predivni šaman mnogo nas je naučio o njihovoj praistorijskoj povezanosti sa Pačamamom (Majkom Prirodom i Vremenom koje percipiraju kao Božanstvo) i kako nam ona uzvraća kada je tretiramo sa iskrenom ljubavlju. Vetar, zvuk vode, miris trave, sve se uzvisilo tokom ceremonije. Životinje (psi, ptice) su stalno dolazile i zaista smo mogli osetiti njihovu intimnu povezanost s Majkom Prirodom. Mohanđi je tiho učestvovao u celom procesu, zadržavajući kišne oblake svojim višim čakrama. Istog trenutka kada se ceremonija završila, kiša je pala 🙂 . Pačamama je prihvatila ponude ljubavi. Bilo je predivno svedočiti ovoj božanskoj igri (lila)…

pachamama-ceremony
Naš divni vodič Martin iz sjajne turističke agencije Tukano Peru, bio je pravo otelovljenje slatkoće. Nasmejavao nas je do beskraja i dozvolio nam da istinski spoznamo duh njegovog naroda. Bili smo potpuno oduševljeni svime što smo neprestano doživljavali, a smeh, zbog ovoga ili onoga (uglavnom ničega što je umu znano), bio je konstantan. 🙂

guide-martin

Takođe, mogli smo da vidimo iz prve ruke kako predivni Keču Indijanci stvaraju predivne boje  veličanstvenim pamukom i vunom.

m-and-devi-in-colors-mp

Njihov radosni duh, šarene kreacije i preslatki akcenat živahne Keču devojke koja je objašnjavala proces organskog bojenja, neopisivo su nas zabavljali. Trenutak koji nikad neću zaboraviti je kada su nam pokazivali kako stvaraju sve te intenzivne boje iz prirode; kako gnječe i mešaju neke biljke u lepljivu tečnost, potapaju vunu u to i oboje je istog trenutka. Naš dragi Džordž Obeng-Duro, sa svojom slatkom šiljastom kosom, sedeo je veoma blizu gospe koja nam je pokazivala ovaj proces. Kada se Mohanđi našalio da bi Džordž mogao da ustane i da namoči vrhove kose u tu tečnost, to je bilo to – naprosto nismo mogli da zaustavimo smeh! Pomisao na to da njegova šiljata frizura ima po sebi bele snežne vrhove, terala bi me na smeh.

colors-of-peru
Kao da smo bili na nekoj vrsti opijata, malo nam je trebalo da počnemo tamo da se smejemo – neverovatna lakoća i radost iznutra su se mogle osetiti sve vreme.

Još nešto mi pada na pamet – neverovatni Vilka T`ika hotelski kompleks! Moram reći da od svih putovanja na kojima sam bila u ovom životu, nikada nisam doživela hotel poput ovog. Po mom mišljenju trebalo bi da ovaj hotel ocene sa najmanje 7 zvezdica. Sagrađen je u potpunom skladu sa prirodom, nosi izvanredan smisao lepote, istorije i ravnoteže. Vodi ga predivna lokalna porodica koja nam je služila izvanrednu, preukusnu domaću vegansku hranu i provela nas kroz njihovu čakra baštu (svaki deo bašte imao je temu čakre – na primer, Svadištana je imala žute cvetiće i malu fontanu, itd.). Baš smo se dobro proveli!

wilka-tikka-family

Mohanđi i ja dobili smo sobu u delu Krunske čakre. Unutar ove predivne sobe nalazi se ogroman kamen koji izlazi iz poda. Kada su gradili hotel, sagradili su ga oko kamena koji sigurno ima neku energiju u sebi. Nikada pre nisam videla ništa slično ovome.

room-in-wilka-ticca

Bilo mi je baš žao kada sam čula da njihov hotel nije baš sjajno ocenjen na sajtovima poput Trip Advisor. Ovo je moj skromni doprinos u davanju najviše ocene ovoj predivnoj porodici i njihovom divnom hotelu (molim vas za malu uslugu – posetite tripadvisor.com i dajte im dobre ocene 🙂 ).

our-group-at-wilka-tikka-holding-the-peace-pledge
Naša vesela grupa u Vilka T`ika hotelu uživala je u čakra vrtovima i simbolično dala Zavet mira

Dok smo šetali kroz Kusko, Mohanđi je istakao da kada je um dovoljno miran, mogu se osetiti jasno predivne podzemne vode svuda po tom mestu. Uticaj toga, plus kompletna energija mesta je toliko umirujuća da čak iako je bilo mnogo pasa lutalica, nijedan od njih nije lajao. Istinsko nenasilje (Ahimsa). Nakon što je to istakao, svi smo mogli da shvatimo kako je to istina – efekat tekuće reke je zaista bio opipljiv, nosio je smirujuću energiju koja je uzrokovala miran um i unutrašnju radost.

with-lamas

Postoji još mnogo toga što bih mogla reći o iskustvu sa Maču Pikču 2018. godine, ali sada bih želela da se usmerim na današnje iskustvo, koje me zapravo i navelo da napišem ovaj blog uopšte.

Uvod u iskustvo:

Pre dva meseca, dok sam u Svetoj Ani (naš novi dom) pretraživala internet, naišla sam na Fejsbuk stranicu eksperta bioenergetskog isceljenja, predavača i pisca, Marjana Ogorevca, koji je poznat lokalno. Nikad nisam čula za njega i bilo mi je zanimljivo da istražim šta slovenačka duhovna scena ima da ponudi. Nakon nekoliko nasumičnih klikova na njegovoj stranici, naišla sam na ovu fotografiju:

marjan-ogorevc
Slika preuzeta sa FB stranice Marjana Ogorevca

Nakon nekoliko minuta posmatranja fotografije, moja kundalini je počela iznenada da se kreće. Bila sam u blaženstvu! Ušla sam u meditaciju ploveći kroz ovo iskustvo i u deliću sekunde sam unutrašnjim vidom videla sliku crne rupe – kao da se deo mene setio da sam već putovala tuda. Bilo je predivno! Istog trenutka sam znala da je ovo sveto mesto moćan portal.

wormhole-milky-way-819741
Slika je preuzeta ovde

Mohanđi mi je nekad pre objasnio da ako naša kundalini spontano odreaguje na nešto, to je jasan znak da je to nešto važno za nas, nešto što treba da ispitamo.

gate-of-gods-aramumuru

Kada sam malo više ispitala šta je to, saznala sam da se zove ,,Vrata Bogova” u Haju Marka. Dok sam pretraživala internet, naišla sam na ovaj neverovatan link sa tekstom koji je vredan čitanja (tu je objašnjeno sve u vezi sa ovim portalom, iskustva koja su ljudi doživeli tamo, čak i poreklo reči ,,Amerika”):

S obzirom na sve ovo, jasno je da ovde naziv ,,Kapija Bogova” uopšte nije preuveličavanje. U tom trenutku snažna želja da posetim to mesto se probudila u meni (trep! Još jedna želja! 🙂 ). Odmah sam kontaktirala našeg organizatora puta za Peru i bila sam mnogo srećna kada sam čula da se to sveto mesto nalazi blizu jezera Titikaka. Pošto ćemo ove godine ići tamo, ovo mesto je sigurno na listi za naše hodočasničko putovanje 2019. godine. Jupiiii!

Još jedna slika se iznenada pojavila pred mojim unutrašnjim vidom – flešbek slične kamene kapije, sa ulazom koji je zatvoren sa unutrašnje strane kamena. To se desilo tokom našeg hodočasničkog putovanja na Kajlaš, 2016. godine. Planina Kajlaš, što znači ,,dragoceni dijamant večnog snega”, smatra se krunskom čakrom Majke Zemlje, Šivinim prebivalištem, osom sveta i stepeništem do raja. Neki drevni izvori kažu da je ova enigmatska tibetanska planina mesto gde se nalazi tajanstveni Grad Bogova.

Poznati ruski duhovnjak i naučnik Ernest Muladašev u svojoj knjizi ,,U POTRAZI ZA GRADOM BOGOVA – U predelima Šambale” opisuje ovaj jedinstveni kamen na putu Kajlaš hodočašća kao jedan od portala za Šambalu. Rekao je da je dovoljno veliki da bi svemirski brodovi mogli da prođu kroz njega, a da ga mogu otvoriti samo oni koji su dobili posebnu mantru/ kod od besmrtnih majstora Šambale. Nakon teškog putovanja tokom prvog dana hodočašća na Kajlaš 2016. godine, bila sam blagoslovena da ga uočim čak usred visinske bolesti umora. Kliknula sam na ovu fotografiju, približila ulaz:

kailash-door-to-shamballa

Kada sam uporedila moju fotografiju i sliku iz knjige doktora Muladaševa, shvatila sam da mi je još jedan veoma važan detalj ovog moćnog portala za Šambalu promakao – ogromno konkavno ogledalo na vrhu.

concave-mirror

U svojoj knjizi doktor Muladašev objašnjava kako je ovo ogledalo povezano sa celim Gradom Bogova na Kajlašu koji nije stvorila priroda, jasno je da ga je izgradila neka visoko napredna civilizacija u vreme Lemurija. Ovo pokazuje koliko je nama prava istorija nepoznata.

A sad nazad u Sloveniju i moje kundalini iskustvo nakon što sam videla  sliku “Kapije Bogova” iz Haju Marka blizu jezera Titikaka.

Par dana nakon toga izdešavali su se neverovatni sinhroniciteti. Upoznala sam Marjana Ogorevca, tog predivnog čoveka, u blizini Maribora. Nakratko sam mu spomenula naša putovanja na Kajlaš i Maču Pikču. Usledio je divan razgovor i ja sam podelila sa njim moje kundalini iskustvo nakon što sam ugledala njegovu gore pomenutu fotografiju u Haju Marka. Onda je on podelio sa mnom neka svoja iskustva i usmerio me da pogledam video o Dejvidu Ajku, za koga je Peru bila lokacija gde je imao najveće transformišuće duhovno iskustvo u svom životu. Evo jedan video koji sam pronašla na internetu:

 

A sada najbolji deo – u tom videu Dejvid je pomenuo brilijantnog lokalnog turističkog vodiča Malku, koji je veoma duhovan i nudi duboke dimenzije celokupnog iskustva, mnogo dublje nego ostali vodiči. Poželela sam da on bude naš vodič (eto vidite, još jedna želja 🙂 ) i odmah sam počela da ga tražim na internetu. Pronašla sam njegovu internet stranicu  i pozvala naš tim da vidimo može li on biti naš vodič na hodočašću na Maču Pikču 2019. godine. Poslali smo mu poruku preko njegove internet stranice, gde smo mu objasnili da dolazimo sa duhovnim majstorom iz Indije i da nismo obični turisti, ali nije odgovorio. Kontaktirali smo ga preko Fejsbuka takođe, ali ništa nije potvrđeno jer je njegov tim rekao da verovatno neće biti dostupan.

Danas sam pričala sa našim organizatorima puta u Peru i rekli su mi da se desila najneverovatnija stvar – naši organizatori puta u Peru uspeli su da dogovore vodiča, i to nikog drugog nego Malkua lično! Đai Mohanđi! 🙂

Šta da kažem – ništa nije poput guruove milosti… Tako da se jako veselim našem hodočašću na Maču Pikču ove godine, posebno jer imamo 9 dana (11-20 aprila), i sa takvim vodičem, i u prisustvu Mohanđija posetićemo jezero Titikaka i Kapiju Bogova. Uopšte ne želim da zamaram um očekivanjima.

Poslednja prilika da se prijavite i da nam se pridružite na hodočašću je 31. januar 2019. Ako ste u poziciji da putujete tada, podstičem vas da ne propustite ovu jedinstvenu priliku.

Volela bih da zaključim ovaj blog izjavom da verujem da su i Kajlaš i Maču Pikču lokacije koje su izabrali ljudi veoma visokog nivoa svesti (najverovatnije nisu sa planete Zemlje) i tu su prirodnu lepotu/ predispoziciju pojačali svojom visokom tehnologijom da bi stvorili istinski moćne centre koji podržavaju naše duhovno buđenje.

Evo nekih slika i crteža iz knjige ,,Kusko i sveta dolina Inka” koju mi je preporučio naš prethodni vodič Martin, koja je zaista dragocena ako hoćemo da vidimo širu sliku.

Duboko su me ganuli i inspirisali ova knjiga i sva iskustva koja smo doživeli tokom ovog nezaboravnog hodočašća. Nekoliko fotografija iz ove knjige – pripremite se da ostanete u neverici kada se nešto unutar vas uzburka:

1U vreme kada su se Inke širile dok su se probijale u džunglu, uz neobične staze, put koji danas nosi ime “Staze Inka” dozvolio im je da otkriju “magično mesto koje je postavljeno usred šumarka visokih planina, okruženo ogromnom zmijom (Simbolika Vilkanota reke). Ovo gradilište prirodnog predstavljanja njihove socijalno-religijske šeme koja izlazi iz Majke Zemlje veoma ih je impresioniralo. Konkretno, možemo reći da vrhovi planina koji se sada zovu Mačupikču i Vajnapikču predstavljaju božanski par, JANATIN, i onaj koji je licem okrenut ka njima, PUTUKUSI, osamljeni vrh, odvojen od kompleksa, stoji sam poput ose i upotpunjuje šemu parni i neparni.” Ovako je prikazana prirodna formacija ova dva kruga sa ceremonijalnim platformama, koja je izgrađena na vrhovima unutar ovog kompleksa.

puma

Planina koja se danas zove Vajnapikču predstavlja oblik koji izgleda kao ogromna puma čija su leđa zakrivljena i u stavu je napada ili odbrane. Na vrhu planine Inke su konstruisale uske terase koje predstavljaju nakostrešenost i koristili su ih kao plodna poljoprivredna područja i kao oltar za ponude i osmatračnicu nebeskog svoda. Pored planine postoji još jedna prirodna formacija koja se sastoji od tri kamene neravnine. Dve, koje se nalaze po jedna sa svake strane,  predstavljaju poluotovrena krila, a ona kamena neravnina koja se nalazi u sredini predstavlja glavu ptice. Inke su napravile male terase da bi predstavile nakostrešenost na kondorovom vratu.(…)

,,Inke su verovale da sile koje su izvan Zemlje (Sunce, Mesec, zvezde) imaju ograničene moći. Tamo gde se ove spoljašnje sile mogu apsorbovati (ili predstaviti na Zemlji) je kada stiču moć. Samo kada su zvezde povezane sa određenim planinskim vrhom, inkarniraju se i odatle kontrolišu sudbinu čoveka.” (moguća paralela sa “prana pratištom” iz drevne Indije).

kondor

Moćni simbol Inka – Moćni kondor usmeren ka večnosti i beskonačnosti. ,,Kečuanska reč Maču Pikču znači Stara Ptica, ili vladajući zaštitni duh mira među čovečanstvom.”

Moćni kondor:

condor

I tu je umetnička kompozicija moćnog guštera Amaru Tupac u Maču Pikču, za kojeg se veruje da predstavlja najstarije biće na Zemlji. ,,Osnovni temelj verovanja Inka bio je kosmički koncept, verovanje da su priroda i vreme (Pačamama) potpuno živi generator vitalnosti svih bića, živih i neživih.”

lizard

puma-1

Sa svom našom savremenom tehnologijom, sigurna sam da smo blizu mogućnosti da stvorimo nešto prilično slično ovome…

Na kraju, završiću blog kratkom istorijom Maču Pikčua:

machu-picchu

Pre više od pet stotina godina veoma hrabar čovek po imenu Pačakutik uzdigao se kao guverner rastuće konfederacije uspostavljene u srcu južnih Anda. S vremenom, njegova veština i inteligencija pretvorile su malu naciju u veliku i moćnu imperiju koja se prostirala u pet zemalja Južne Amerike.

Tokom svoje duge vladavine ovaj Inka je preobrazio andski svet i u svoju čast izgradio najveće spomenike svog vremena, među kojima možemo naći onaj koji se smatra našom najvećom kulturnom baštinom danas – Maču Pikču.

Većina arheologa danas veruje da je čuveno mesto Inka, Maču Pikču, izgrađeno kao imanje za Pačakutik. Na jeziku Kečua, Pačakutik znači „onaj koji preokreće prostor i vreme“.

Skriven iza magle usred guste planinske šume, Maču Pikču je nesumnjivo vrhunac peruanske civilizacije, koji je bez ikakvog kontakta sa zapadnim svetom uspeo da dostigne visok nivo tehnologije i društvenog poretka.

cafe-with-crop-circles
Pedivan kafić na putu za Maču Pikču slavi misteriju i lepotu krugova u poljima koje možemo naći širom naše lepe planete. Još jedan dokaz da jednostavno ne smemo ostati u neznanju i ne priznati postojanje drugih civilizacija koje se daleko naprednije od naše.

Ako nam se ne možete pridružiti fizički na hodočašće na Maču Pikču sa Mohanđijem 2019, dobrodošli ste da nam se pridružite duhom i otvorite se kako biste prihvatili potpuno novu viziju stvarnosti…

upavishta-on-mp

Ovaj blog je moja skromna ponuda u slavljenju divnih misterija koje nas okružuju, uzvišene ljubavi i unutrašnjeg mira, i uzvišenije svrhe na putovanju naše duše.

S ljubavlju,

Devi Mohan

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Dragana Tešanović
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Samo posmatraš i ne osuđuješ

Autor: Monika Balenović

I tako, dok boraviš u svom miru i osećaš da te niko ne može dotaći, pojavi se neko i izgovori jednu rečenicu koja te prepolovi. Raspukne kao lubenicu. Sruši kao kulu od karata. Svesnuješ i ne želiš da dozvoliš da to prodre duboko jer znaš da nije tvoje. Znaš da negativnost uvek sa neke strane mora da napadne. I opet je pronašla put, baš onda kada se najmanje nadaš.

I koliko god joj ne daš da prodre i misliš da si imun, ona polako širi svoje pipke i prodire do nečega duboko u tebi, gde piše “ne diraj”. Samo to ne smeš da dotakneš. A ona je baš tu rešila da prodre. I onda se usudiš da je pustiš da uđe tu, da otvori i tu sakrivenu kutiju, jer duboko u sebi znaš da ništa strašno ne može da ti se desi, i da pogledaš šta se krije u tom delu koji si duboko u sebe zakopao. Davno potisnuo. Zgazio toliko da misliš da ga nema više, a ono još uvek krišom čuči tu.

pexels-photo-247314

Na prvi pogled sve je tako mračno, ali samo posmatraš i ne osuđuješ. Težina i bol, jedna, druga, treća… izlaze jedna po jedna i svaka je gora od prethodne. Ne znaš šta bi sa tim. Samo posmatraš. U redu, samo nek izlazi i nek se oslobađa. Shvataš da ništa od toga nije tvoje, da ništa od toga nije ono što ti stvarno jesi. Osećaš da si zaštićen i izazov ti je da odeš još dublje, u samu srž svega. Ne možeš da veruješ koliko toga isplivava i koliko toga si držao u sebi, nesvesno. Usuđuješ se da svakoj toj težini pogledaš u oči i prihvataš da je nekad bila tu, da je pustila korenje, puštaš je da ode jer ti više nije potrebna. To nisi ti i to nije tvoje. To je nekad bilo u tebi i ti si se usudio da to nazoveš delom sebe. Pojavljuju se i negativne misli koje žele dodatno da začine situaciju, pozdraviš i ispratiš i njih. Ni one nisu deo tebe. Ni one nisu istina. Neka ih, samo neka odu.

I dok jednu po jednu težinu svesnuješ i puštaš da ode, osećaš se lakšim. Puštaš da svetlost uđe u nekada taj tvoj mračni prostor. Znaš da ti suštinski kao biće ne nosiš ništa drugo osim ljubavi. Boraviš neko vreme u tom osećaju. I vraćaš film, vraćaš tu rečenicu toj osobi. Shvataš da nisu ni te reči krive, niti je ta osoba kriva, niti si ti kriv.

pexels-photo-1649068

Međutim, ne vraćaš rečenicu toj osobi sa mržnjom, jer ona nije svesno mogla da zna šta pokreće u tebi. Uzvraćaš zahvalnošću toj osobi, jer da nije bilo tih reči, ono nešto davno zakopano bi i dalje bilo tamo, sakriveno od svih očiju, pa i tvojih. Možda ga nikad ne bi osvestio. Saznaješ nešto novo o sebi i otkrivaš sebe, i iz dana u dan i postaješ samo svesniji i snažniji. Svaka situacija si TI. Svi smo mi ogledala. Jer, biti umno biće sa smirenim umom non stop nije tako lako moguće. Ali, umeti osvestiti i vratiti se u svoj mir jeste umeće. I pre svega praksa.

I više se ne stidiš toga da kažeš da si nesavršen, da ima dana kada ni ti nisi u miru. I slomiš očekivanja mnogih, i slomiš sliku koju neki imaju o tebi. I pišeš sve ovo jer znaš da će tamo neko sutra isto tako da se bori sa nečim davno potisnutim u sebi.

Samo budi svestan i dopusti da jedno po jedno otpadne od tebe. Usudi se da pogledaš duboko u sebe.

Kao što moj najdraži Mohanđi kaže:

“Uzmi vreme da upoznaš samog sebe.”
“Ti si jedina knjiga koju treba da pročitaš u ovom životu.”

Jedan stari video-klip koji mnogo govori:

Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Jesi li ti imao/la neko duhovno iskustvo?

Autor: Nepoznat

Pitala me je nedavno poznanica, „nova u duhovnosti“: „Jesi li ti imala neko duhovno iskustvo?“

Znala sam o čemu razmišlja, pa sam je pitala: „Šta podrazumevaš pod „duhovnim iskustvom“? Misliš, jesam li sretala ale i aždaje, bila pogođena svetlosnim zrakom, čula poruke, astralno putovala?“

no.1

Ćutala je. Htela je da kaže da, ali je polako naslućivala kuda vodim.

 

„O, da! Letela sam, Šiva je stajao preda mnom, Kali me grlila i još koješta.“, nastavila sam.

 

Njeno lice se za tren ozarilo, ali i vratilo na prvobitno oklevanje. I dalje je ćutala, čekajući nestrpljivo šta će dalje biti.

 

„Znaš, sve to uopšte nije vredno pomena. Ne želim o tome da ti pričam.“

 

„Zašto? Pa zar to nije divno? Zar nije divno doživeti „onostrano“?“

 

Nasmejala sam se. Uvek me nasmeju te romantične predstave o duhovnosti. Kao od danas sam duhovan/a, a to znači da čekam da doživim „nešto“. Naravno, ispraćeno sa onim „Dosta mi je ovog materijalnog života. Ništa me više ne uzbuđuje tu, mora da sam ga prevazišao pa hajde da vidim šta je dalje na bioskopskom repertoaru. Čuo/la sam da duhovnost dolazi posle materijalnog, pa mora da sam na pravom mestu.“

 

„Sve se to um igra sa nama, draga moja. Zamišljati slavu, princa na belom konju, kućicu od bala slame u nekoj netaknutoj prirodi ili Šivu, isto je. Ama baš isto – sve dolazi iz uma. A um je uverljiv, lukav mali, koji sedi u nama. Šarmantan vrlo. Uvek nam daje baš ono što nam treba da ostanemo gde jesmo, tj. da ne iskoračimo iz njegovog dvorišta.“

 

„Ali prosvetljeni opisuju svoje susrete sa majstorima, drugim entitetima. To mora da je stvarno, zar ne? Ti im ne veruješ?“

 

„O, da! Verujem ja njima, ali ne verujem sebi i „tebi“. Oni govore sa mesta na kojem nisam bila i koje ne mogu ni da zamislim. Kako ja mogu da znam, razumem ono što oni govore, ako nismo na istom mestu? Oni su na onoj obali, a ja na ovoj. Reči su tako ograničeno sredstvo komunikacije. Majstori ih koriste samo zbog nas da nam ponude informaciju, znanje na intelektualnom nivou – da kažemo da smo čuli ili pročitali. Ipak, pravo znanje je samo ono doživljeno, proživljeno, internalizovano. Ako nam je za utehu, majstori kažu i da pravo znanje počinje sa ovim intelektualnim: Prvo imamo informaciju, onda je prepoznamo kod sebe kada se dešava. Možda se već desila, a može i da se ne desi u ovom životu.“

 

Tišina, naravno. Sve sam joj srušila. A baš je mislila da je duhovna. Uostalom, bila je na toliko ritritova, poznaje sve čakre i veruje u „energiju“. Mislila je da je spremna za „ono“ i da samo treba da čeka, a sad čuje da i ako dočeka, to nije to. Pa kuda sad? Pa kako dalje? Um se pita, šta je to što je promašio. Na šta sad da se okomi. Ćuti ona i dalje. Onako zabrinuto. Ne zna šta da kaže. Traži, prebira po svim knjigama ikada pročitanim, ali ne nalazi.

 

I tako ćutimo nas dve. I dišemo. Samo se disanje čuje u toj spoljašnjoj tišini. Sad ćutanje već toliko dugo traje da je onaj osećaj neprijatnosti tišine kada si u prisustvu nekoga iščezao. I dišemo…

 

Ne postoji ništa što bismo sada radile, a razgovor iniciran sa namerom, pretvorio se u totalni besmisao.

no.2

 

Ja počinjem da mislim o svom disanju. Očni kapci mi se prirodno sklapaju. Kao da im je mesto tu oduvek. Mogu da dišem na različite načine: Iz grla, iz grudi, stomakom. Mogu da se koncentrišem na suptilnu razliku u temperaturi vazduha kada u moje nosnice ulazi hladan vazduh, a izlazi topao. Ako se još malo udubim, osetim lagano trenje vazduha o sluzokožu nosa. Dok o tome mislim i primećujem, telo se opušta – izdisaj postaje duži, a ramena se spuštaju. Izdisaj postaje još duži. Pa onda par nekontrolisanih uzdaha i još dublje opuštanje tela. I sve postaje nekako prijatno. Sa dubljim izdisajima, primećujem da vazduh dublje prodire u mene. Spušta se do stomaka i moj stomak se naduvava i izduvava kao balon. Sa tim dolazi neki osećaj stabilnosti, ukorenjenosti. Zatvara se neki krug, to mi je osećaj.

 

Dišem. Slušam huk disanja, sve dok se odjednom srčani otkucaju ne promole. U početku me uplaše, pa srce brže kuca. A onda se setim da je sve u redu i srce se opusti. Uspori rad i lepo ga je slušati. Otkucaji srca se prenose na telo i celo mi telo pulsira i još dublje se opušta. Zanimljivo je biti u telu. Ponekad možeš čuti i tok krvi kroz kardiovaskularni sistem. Kao neka blaga masaža iznutra. Tada shvatim koliko je živo ovo telo, koliko je divno i kako mu „ja“ ne trebam da postoji. Ono postoji, ono je stvarno. „Ja“ ne moram ništa da radim da bi ovo telo postojalo. To me još više opušta i rasterećuje. Ne moram ja.

 

I sada disanje postaje vertikalno. Osetim da dišem kroz neku vertikalu, na gore. Osetim te mehuriće koji idu gore dole, nastaju i rastvaraju se. I „ja“ se igram sa njima. Sve „moje ja“ je sada usmereno na mehuriće. Čuje se šum-brum od tog kretanja. Totalno odsustvo svega, pa čak i tišine. Šum-brum se širi telom. Telo više ne pulsira. Sada vibrira oko neko fine rezonance. Sada sam još sigurnija da je živo. Osećam život u svakom delu tela, svakom organu, svakoj ćeliji, tu unutra. Jako je prijatno „ovde“. Mogla bih zauvek ovako, osećam, ne mislim. Ah, da, eto jedne misli „Požuri, čeka te mejl na koji moraš hitno da odgovoriš. Neko zavisi od toga, tebe i ne smeš ga/je izneveriti.“ Ali onaj šum-brum nadjačava. Misao nestane nekud. Kao da se rastopi. Toliko su divni mehurići. I dalje se kreću gore-dole. Samo oni postoje. Ššššššššššššš… Sada više nije važno kako sedim, da li nešto boli. Sve se odbija od to unutrašnje ššššššš…

 

Otvaram oči, sa šššššš u meni. Upravo sam uključila novi-stari film. Volim ja filmove, ali kad znam da „gledam“ film.

 

Vidim poznanicu, sklopljenih očiju. Diše. Volela bih da čuje ššššššššš. I volela bih da više nikada nikoga ne pita „Jesi li imao/la neko duhovno iskustvo?“

Uredila: Staša Mišić

Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na:

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

ON blista i širi LJUBAV

Autor: Aleksandra Dobrović

_20170919_232519

Draga moja porodico!

Želela bih da podelim iskustvo sa Vama.

Kada sam tražila posao u inostranstvu kao medicinska sestra, znala sam da neće biti  lako, ali isto tako, znala sam da nisam sama. Mohanđi je tu i pomaže mi svakodnevno.

Činjenica da radim na neurohirurgiji, poluintenzivnom odeljenju na Univerzitetskoj klinici u Bonu, bez radnog iskustva i sa lošim znanjem jezika, zvuči neverovatno. No, ništa nije slučajno. Tu sam na pravom mestu i mogu jako velikom broju ljudi da pomognem. U stvari, ne radim ja to, već Učitelj kroz mene. Blista i širi ljubav. Ja sam samo instrument.

Bude, naravno, i teških energija koje se nakupe zbog neizlečivih bolest i, stresa i karme u bolnici, ali mantre i meditacije vrlo brzo uklanjaju tu težinu. I, idemo dalje, jednostavno tečemo.

Hvala Ti divni naš Učitelju što si sa nama, što nam pomažeš da rastemo i volimo!

Aleksandra Dobrović

Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

 

Slovenija u mom srcu

Autor: Predrag Dobrović

Nedavno me je firma poslala na službeni put u Sloveniju. Iako je Ljubljana bila cilj putovanja, nekako sam osećao da u stvari putujem u Svetu Anu.

Predrasude o Sloveniji dugo postoje u meni. U potpunosti bezrazložno. Na samom ulasku u tu lepu zemlju, u restorančiću pored auto-puta, predrasude su počele da se tope. Sav enterijer je mešavina svetlih materijala i drveta. Drvo širi osećaj topline, a svetle boje radost. Kako sam se obradovao kada sam video da nude i vegansku hranu. Osoblje restorana je veoma ljubazno. Na pitanje gde mogu da ostavim tanjire, iznenađenim i ozarenim licima su odgovorili da će oni to uraditi i iskreno mi zaželeli prijatan dan. Kao da je svetlost njihovih lica ušla u mene i osvetlila me. Zatim, priroda. Duž krivudavog auto-puta, gotovo svuda je šuma. Prelepa, visoka, bajkovita i gusta. Tek ponegde, gotovo stidljivo, pojave se mala seoca sa crkvicom na brdu. Nema fabrika, nema šoping centara. Samo isceljujuća majka priroda. Volim brda, planine i sve šarenilo lišća, trave i cveća. Tu se osećam slobodnim. A to Slovenija nudi u izobilju.

45121119_715343328842718_2684721702394396672_n

Posle obavljenog poslovnog dela, došao je konačno na red i put za Svetu Anu. Malo seoce u blizini Maribora. Mesto gde žive Devi, Mila i Jelena. Mesto gde se planira izgradnja Mohanđijevog ašrama. Krenuvši na put počeo sam da osećam mir i sreću u sebi. Osećaj ispunjenosti. Reči su izgubile smisao. Potreba za govorom je nestala. Uživanje u tišini. I unutrašnji osmeh se pojavio. To je Učitelj Mohanđi. Mir je bio prisutan svuda. U drveću, u vodi, u ljudima, u životinjama. Približavajući se seocetu dočekala su nas pitoma brda, slobodne krave, pašnjaci i kućice kao iz bajke. Zatreptalo je u meni: „Ipak stižem u Svetu Anu.“ Videću Devi. I, konačno, bez lutanja, posle još jedne krivine, pred nama se pojavila slatka nova žuto-zelena zgrada. Nasmejana Jelena otvara vrata, a Devi telefonom priča sa Mohanđijem. Mila se nešto kasnije vratila iz škole. Cvetao sam od sreće. Stan je bio okupan svetlošću. Delom od kasnog popodnevnog sunca, a ponajviše energijom tri anđeoska bića koja tu žive. Svaki susret sa Devi doživljavam kao izvor istinske radosti. Skromna, jednostavna i večito nasmejana Devi sa nežnošću i gracioznošću priča o životu u Sloveniji, o svojim iskustvima. Svaka njena rečenica ima dublji smisao. Njen osmeh leči. A njen zagrljaj je božanski blagoslov. Predivan satsang. Nezaboravno iskustvo. Milošću našeg Učitelja, Devi me je blagoslovila i sa Mai-Tri isceljivanjem. Tokom isceljivanja njen telefon je zazvonio. Mohanđi. Čuvši njegov glas suze su mi krenule.

Potom smo svi zajedno krenuli ka zemljištu na kom se planira izgradnja ašrama. Najlepši od najlepšeg cvrkuta ptica. Tako je zvučao Devin glas dok je vozila i govorila o čarobnoj šumi, divnim kućama i ljubavi prema srnama. Zemljište je božanstveno lepo. Sa velikog platoa zemlja se spušta ka prelepoj zelenoj dolini, a odatle i levo i desno zeleni proplanci. Kao da neko brine o njima. U jednoj šumici se čuje žubor potoka. Drugi šumarak je, kako kaže Devi, za svesno hodanje. Ponekad se mogu videti i srne kako slobodno trčkaraju. Svuda se oseti lakoća i svežina. Toliko je lepo da mi se ne odlazi odatle. U okolini ima puno vinograda. Svako zrno grožđa je čitavo i čisto, a nije prskano. Na moje detinje pitanje Devi: „Da li smo mi prijatelji?“, ona je odgovorila: „Samo um pravi razlike, mi smo jedno“, i zagrlila me. Bože dragi. Ponovo suze. Ali došlo je vreme za odlazak.

45213900_562325674217542_2012579949298319360_n

Bled je jedno od najlepših i najpoznatijih slovenačkih razglednica. Predivno jezero, puno života, okruženo brdima, a na sredini jezera ostrvce sa crkvom. Mesto je posebno. Kao da ne pripada ovom svetu. Božanska lepota izvire od svuda. Iz gracioznog labuda, iz tirkizno zelene vode, mirnog i visokog drveća, čak i iz kuća koje ne narušavaju ovu lepotu, već je dopunjuju. Šetnja obalom jezera je stapanje sa suncem, sa drvećem, vodom i životinjama. Stapanje sa mirom prirode. Bled ne umem da opišem, treba ga doživeti. Pored ove predivne kreacije majke Zemlje postoji i jedna ljudska: čuvena Bledska krempita. I nju treba doživeti.

45131445_1938770663097969_6175831516136865792_n

I za kraj još nešto slatko. Zelena prestonica Evrope, Ljubljana. Za poslednji dan planirana je poseta ovom gradu. Međutim, prognozirana je kiša. A baš sam želeo da je vidim. Veče pred obilazak Ljubljane vremenska prognoza se promenila u sunčano. Hvala. U obilazak nas je povela Tatjana, turistički vodič. Govori slatkim istrijanskim naglaskom. Detinjstvo sam proveo u Puli, tako da me je njen glas odveo kući. Pružio mi osećaj pripadnosti ovom mestu. Ljubljana je postala još lepša. Stari deo grada je zatvoren za saobraćaj, sa puno strpljivih biciklista. Od trga Franca Prešerna i njegove Julije, kroz ulice pune malih prodavnica i restorančića, preko mostova, do gradske tvrđave žičarom, pa po mirnoj reci Ljubljanici i do botaničke bašte, vodio nas je put. Stare kuće odišu toplinom i čistotom. Domaćini su opušteni, ljubazni i nasmejani. U Sloveniji, po rečima našeg vodiča, nećemo naći ratnike i velike vojskovođe, ali zato hoćemo umetnike. Na mestima gde se može čuti muzika, uvek je ili klasična ili evergrin. Domaća ili strana, uvek srećna i nežna. Muzika koja otvara srca.

Smatrao sam da ću „samo“ posetiti Svetu Anu, a u stvari sam doživeo Sloveniju sa Učiteljem u srcu. Želeo sam ove godine da odem u Badrinat, ali me je Učitelj poslao na ritrit u Sloveniju. Tačno ono što mi je trebalo. Zaljubio sam se u Sloveniju. Danima posle Mai-Tri isceljivanja sam, kroz zahvalnost, prolazio kroz čišćenja. Reči ne mogu da dočaraju ono što srce oseti. Neizmerna i večna zahvalnost Učitelju na vođstvu u ovom životu.

Namaste,

Meda

15050a37-bd54-4083-9b3f-2ecc7873ca50

Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Moje duhovno putovanje i transformacija

Autor: Lizet Botši Šild, Švajcarska

Moje ime je Lizet Botši Šild (Lisette Bötschi Schild). Živim sa suprugom u mestu Utikon am Ze, koje je na nekih 20 minuta vozom od Ciriha u Švajcarskoj.

DSCN2792

U oktobru 2016. Bramariši Mohanđi je povodom inauguracije posetio ašram Somaskanda, koji se nalazi u planinama blizu mesta Fideris. Fideris je nedaleko od Kolstersa i Davosa u kantonu Graubunden. Osetila sam spontanu povezanost sa Mohanđijem iako nisam sa njim lično razgovarala.

U oktobru 2017, prilikom kućne posete prijatelja u Rihtersvilu, imala sam priliku da ga ponovo sretnem, a nakon nekoliko dana da ponovo u ašramu Somaskanda prisustvujem satsangu. Na putu do kuće sam povezla prijateljicu Meret. Usput smo delile utiske sa satsanga i sasvim spontano odlučile da se prijavimo za ritrit na Borskom jezeru, koji se održavao u periodu od 16. do 21.11.2017.

Od prvog satsanga na Borskom jezeru sam se osetila potpuno prihvaćeno i voljeno od strane Mohanđija i njegovog tima, tokom vežbi joge ili bilo koje druge aktivnosti. Tokom celog ritirita sam imala utisak da se kupam ljubavlju. Jasan i prirodan način Mohanđijeve komunikacije sa nama je učino da se opustim, budem ono što jesam iz trenutka u trenutak.

Prilikom našeg prvog kontakta rekao je: „Uvek ću biti sa tobom.” Od tada sam u to uverena i znam da je uvek sa mnom.

Moje duhovno putovanje

Posle nekih 15 godina prakse Zen meditacije sa učiteljem, tokom Sešina (pet dana meditacije u tišini) sam iskusila da nema nikoga i ničega, da nema forme i oblika, samo postojanje. Ovo je potpuno promenilo moj pogled na život. Bezobličnost je esencija svih oblika, može da zauzme bilo koji oblik i u svakom je obliku, kao što slika ili statua predstavljaju božanski aspekt ili idola.

hanuman-ji-brass-statue

U ašramu Somaskanda u Fiderisu, u Švajcarskoj se nalazi divni tamni idol boga Hanumana visok oko 40 centimetara. Kada pogledam u ovog boga Hanumana, njegove oči pune ljubavi, osećam toplinu, mekoću njegovog izraza kao i ogromnu ljubav. Kada god sam u prilici, posle Puđe, odem i pozdravim boga Hanumana i porazgovaram sa njim. Bramariši Mohanđi mi je dao mantru za svakodnevnu vežbu posvećenu Hanumanu.

Kada smo slobodni od očekivanja i koncepta, prisutni i otvoreni, bez misli, možemo da iskusimo božansko u svemu, u prirodi, u slušanju muzike na koncertu kao i u sred velike buke.

Tokom satsanga sam se povezala sa mnogo toga čemu nas je Mohanđi učio što mi pomaže da sve to zapamtim, vežbam i primenjujem svakodnevno. Kao na primer, da uvek razmišljam i gledam na stvari pozitivno, da ne dozvolim da negativnost preovlada i mnoge druge korisne uvide u vezi sa umom, impresijama i konceptima.

Sada kada sam kod kuće, često posećujem Mohanđijev sajt, čitam ili slušam njegova predavanja i osećam njegovu milost i ljubav. Dovoljno je da samo pomislim na njega i odmah osetim njegovu bezuslovnu ljubav, ohrabrenje da volimo sebe sa svim vrlinama i manama. Spoznajte svoju tišinu.

Puna sam zahvalnosti prema tebi Bramariši Mohanđi, volim te.

DSC_5222

 

Iskustva i promene u mom životu nakon kontakta sa Bramarišijem Mohanđijem

Nakon što sam se vratila kući sa novembarskog ritrita sa Mohanđijem, osećala sam se tako blagosloveno i prepuno milosti, ljubavi i zahvalnosti. Osećala sam se potpuno ispunjeno iznutra, i trebalo mi je vremena da sve to svarim, usvojim i primenim. To je sada, izgleda, postao stalan proces.

On što se promenilo u mom životu nakon što sam upoznala Mohanđija jeste da je sve postalo nekako naglašeno. Dobro sam povezana sa sobom i moj život teče kao reka.

Poslednje nedelje pre Božića obično se održava Božićni koncert u maloj crkvi pored reke u Cirihu. Sedela sam na klupi ispred i čekala supruga i neke prijatelje, u tišini se zahvaljujući na milosti što mogu da prisustvujem tom koncertu. Odjednom, neka mlada žene se zaustavila ispred mene i dala mi mali poklon. Rekla je da me je videla kako idem prema crkvi i pomislila da bi bilo bilo lepo da mi da poklončić. Bila je to čokoladica sa Isusovim blagoslovima. Žena je nakon toga otišla. Još jednom sam se osećala prosto obasuta ljubavlju i milošću. Zatim su moj suprug i prijatelji naišli pa smo otšili u crkvu i uživali u predivnom koncertu sa horom i solistima.

Moj suprug i ja volimo klasičnu muziku i često idemo na koncerte, a ponekad pozovemo i prijatelje. Imam prijateljicu koja je veoma bolesna. Prošlog oktrobra, iz vedra neba, ustanovljeni su joj rak kostiju i leukemija. S obzirom na to da je instruktorka joge, morala je da otkaže sve časove koje je zakazala do kraja godine. Pitala me je da li bih išla s njom kod onkologa u Cirih i da li bih joj pomogla nakon toga da se preseli u starački dom.

Naš odnos se od tad produbio. Ona je veoma duhovna osoba, i možemo da podelimo mnogo toga. To je veliki blagoslov i milost za nas obe. Krajem februara je bila veoma slaba i iscrpljena te se odlučila za palijativnu negu. Posećujem je dva ili tri puta nedeljno, kako ona želi.

Svakog dana čitam Mohanđijeve objave na sajtu i deo sa pitanjima i odgovorima. To me inspiriše i takođe mi pomaže u trenucima kad se borim sama sa sobom. Ponekad se osećam preplavljeno svime što zahteva svesnost, svest i primenu. Mnogo toga je novo za mene. A ipak, um se javlja osuđujući i kritikujući me. Tu postaje bitna ljubav prema sebi. Ali, ponekad se bojim da nisam u stanju da se nosim sa sviim time. U tom slučaju, rešenje je da se 100% prepustite i verujete. Ali nije tako lako prosto ugasiti prekidač!!!

Uz mnogo ljubavi i zahvalnosti Bramarišiju Mohanđiju,

Lizet Botši Šild

Prevele: Branka Stanojević i Tijana Sladoje
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

 

Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na: iskustva@mohanji.org

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.